XIII – КОЛЕКТИВНИ УГОВОРИ

1. Садржина колективних уговора

Члан 158.
Колективним уговорима ближе се уређују обим и начин остваривања права и обавезе из радног односа, у складу са законом и другим прописима, поступак колективног уговарања, састав и начин рада тијела овлашћених за мирно рјешавање колективних спорова између радника и послодаваца, међусобни односи учесника у закључивању колективних уговора и друга питања од значаја за уређивање односа између радника и послодаваца.

2. Обавезност примјене колективног уговора

Члан 159.
Колективни уговор обавезан је за стране које су непосредно учествовале у закључивању колективног уговора или које су биле представљене у закључивању колективног уговора на основу њихове пуномоћи, као и за оне правне субјекте који су накнадно приступили колективном уговору.
Ако министарство надлежно за послове рада оцијени да постоји интерес Републике и да је то оправдано ради остваривања циљева економске и социјалне политике у Републици, може одлучити да се колективни уговор, или само одређене одредбе тога уговора, прошире и на правне субјекте који нису учествовали у закључивању колективног уговора, нити су му накнадно приступили.
Прије одлучивања о проширењу примјене колективног уговора у смислу става 1. овог члана, министарство ће обавезно затражити мишљење одговарајућег синдиката послодавца, односно послодаваца или удружења послодаваца на које се колективни уговор проширује.
Ако министарство надлежно за послове рада опозове одлуку о проширењу колективног уговора у смислу става 1. овог члана, примјениће исти поступак који важи за доношење и објављивање те одлуке.
Министарство надлежно за послове рада може, на иницијативу учесника у закључивању колективног уговора или кад оцијени да је то од интереса за Републику, одлучити да се одређени субјекти изузму од примјене колективног уговора.

3. Територијално и персонално важење колективних уговора

Члан 160.
Колективни уговор се може закључити за територију Републике, за одређену групацију или грану дјелатности и за једног или више послодаваца.
Колективним уговором не може се одредити мањи обим права од оног који је одређен законом.
Гранским колективним уговором не може се одредити мањи обим права радника од оног који је одређен општим колективним уговором, нити се појединачним колективним уговором и правилником о раду  може одредити мањи обим права радника од оног који је одређен гранским колективним уговором.
Код закључивања колективног уговора, на страни радника може бити синдикат који има највећи број чланова (репрезентативни синдикат), или више синдиката истовремено, а на страни послодавца може бити послодавац, више послодаваца или удружење послодаваца на одговарајућем нивоу организовања.

Члан 161.
Учесници у закључивању колективног уговора на нивоу Републике, којим се утврђују основи за ближе уређивање права и обавеза  радника по основу рада, су:
- Влада Републике Српске,
- асоцијација синдиката организована на нивоу Републике која  окупља највећи број чланова синдиката (у даљем тексту: већински синдикат),
- удружење послодаваца организовано на нивоу Републике чији послодавци запошљавају највећи број радника (у даљем тексту: већинско удружење послодаваца).
Већински синдикат и већинско удружење послодаваца дужни су да прије  закључивања колективног уговора из става 1. овог члана  обезбиједе сагласност свих синдиката, односно свих удружења послодаваца организованих на нивоу Републике  који окупљају најмање 10% чланова  синдиката, односно најмање 10% запослених радника у Републици.
Учесници у закључивању колективног уговора на нивоу групације или гране дјелатности, кад оцијене да је то потребно ради остваривања заједничких циљева у области економске и социјалне политике у Републици, могу одлучити да у закључивању колективног уговора учествује и министарство надлежно за послове рада.

Члан 162.
Ако је у преговарању о закључивању колективног уговора учествовало више синдиката или више послодаваца, о закључивању колективног уговора могу одлучивати само они синдикати, односно послодавци који за то имају пуномоћ од стране сваког појединог синдиката, односно послодавца, у складу са њиховим статутима.
Ако учесници у закључивању колективног уговора на нивоу групације или гране дјелатности то сматрају потребним и оправданим, могу затражити да у закључивању колективног уговора којим се на заједничким основама уређују права и обавезе радника и послодаваца учествује и Влада Републике или други одговарајући државни орган.
Измјене и допуне колективног уговора врше се на исти начин и по истом поступку који важи за његово закључивање.

4. Форма и временско важење колективних уговора

Члан 163.
Колективни уговор закључује се у писменом облику.
Колективни уговор може се закључити на неодређено или одређено вријеме. Ако у колективном уговору није назначено вријеме трајања, сматраће се да је закључен на неодређено вријеме.
Свака страна у закључивању колективног уговора може отказати колективни уговор. Ако колективним уговором није другачије одређено, отказни рок не може бити краћи од 30 дана.

5. Јавно објављивање колективних уговора

Члан 164.
Колективни уговор закључен за територију Републике, грански колективни уговори и одлука министарства надлежног за послове рада о проширењу примјене колективног уговора из члана 159. овог закона, објављује се у „Службеном гласнику Републике Српске“.
Колективни уговори из става 1. овог члана уписују се у регистар који прописује и води министарство надлежно за послове рада.
Појединачни колективни уговори објављују се на начин како се договоре учесници у закључивању тих уговора.

6. Рјешавање спорова

Члан 165.
У случају спора у закључивању и примјени колективног уговора, његовог отказивања од стране једног или више учесника у његовом закључивању, као и потребе за његовом измјеном или допуном, учесници у закључивању колективног уговора споразумно рјешавају спорно питање, а ако до тога не дође, спор се износи пред мировно вијеће.
Мировно вијеће из става 1. овог члана састоји се од три члана, од којих по једног члана именују министарство надлежно за послове рада, већински синдикат организован на нивоу Републике и асоцијација послодаваца која окупља већину послодаваца на територији Републике.

Члан 166.
Ако стране у спору прихвате усаглашен приједлог мировног вијећа о спорном питању у вези са примјеном колективног уговора, приједлог има правну снагу и обавезује учеснике о закључивању колективног уговора.
Ако мировно вијеће не постигне сагласност о приједлогу за рјешење спорног питања, или ако стране у спору не прихвате усаглашен приједлог мировног вијећа, сматраће се да мирење није успјело.
Министарство надлежно за послове рада прописује правила о поступку пред мировним вијећем.

Члан 167.
Учесници у закључивању колективног уговора могу спорно питање повјерити арбитражи.
Састав арбитраже, њена овлашћења и начин рада и одлучивања уређују се колективним уговором или посебним споразумом страна у спору.

Члан 168.
Арбитража одлучује у оквиру предмета спора, а у складу са законом и колективним уговором.
Арбитража је дужна да своју одлуку образложи.
Одлука арбитраже о спорном питању је коначна и против исте није допуштена жалба.

Члан 169.
Учесници у закључивању колективног уговора могу пред надлежним судом остваривати заштиту својих права која произилазе из колективног уговора, осим оних питања у којима, у складу са чланом 167. овог закона, постоји коначна одлука арбитраже.