VIII– ЗАБРАНА ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

Члан 107.
Дискриминација лица из члана 5. овог закона може бити непосредна и посредна.
Непосредна дискриминација, у смислу овог закона, јесте свако поступање узроковано неким од основа из члана 5. овог закона којим се лице које   тражи запослење, као и радник ставља у неповољнији положај у односу на друга лица у истој или сличној ситуацији.     
Посредна дискриминација, у смислу овог закона, постоји када одређена  наизглед  неутрална одредба, правило или пракса ставља или би ставила у неповољнији положај у односу на друга лица – лице које тражи запослење,  као и радника,  због одређене особине, статуса, опредјељења или убјеђења из члана 5. овог закона.

Члан 108.
Не сматра се дискриминацијом у смислу члана 5. овог закона  прављење разлике  у односу на  природу посла и услове под којима се обавља, као и пружање посебне заштите одређеним категоријама радника у складу са овим законом, Општим колективним уговором и уговором о раду.

Члан 109.
Дискриминација из члана 5. овог закона није дозвољена  у односу на:
- услове за запошљавање и избор кандидата за обављање одређеног  посла;
- услове рада и сва права из радног односа;
- образовање, оспособљавање и усавршавање;
- напредовање у послу;
- отказ уговора о раду.
Одредбе уговора о раду којима се утврђује дискриминација по неким од основа из члана 5. овог закона ништавне су.

Члан 110.
Сва лица  су равноправна у поступку  запошљавања по основу пола.
Није дозвољена дискриминација заснована по основу пола у поступку  запошљавања, трајања радног односа и отказа уговора о раду, осим у случајевима:
- ако је нормама, правилима или праксом могуће оправдати постизање законитог циља који је пропорционалан предузетим нужним и оправданим мјерама;
- успостављања специјалних мјера ради постизања једнакости и равноправности  полова и елиминације постојеће  неравноправности, односно  заштите полова по основу  биолошког одређења.

Члан 111.
Није дозвољено  узнемиравање и сексуално узнемиравање, насиље по основу пола, као и систематско злостављање радника од послодавца и других запослених (у даљем тексту: мобинг).
Узнемиравање у смислу става 1. овог члана јесте свако нежељено понашање узроковано неким од основа из члана 5. овог закона које има за циљ или представља повреду достојанства лица које тражи запослење, као и радника, а које изазива страх или ствара понижавајуће или увредљиво окружење.
Сексуално узнемиравање, у смислу става 1. овог члана  јесте свако вербално или физичко понашање које има за  циљ или представља повреду достојанства лица које тражи запослење, као и радника у сфери полног живота, а које изазива страх или ствара понижавајуће или увредљиво окружење.
Насиље на основу пола представља било које дјело које наноси физичку, психичку, сексуалну или економску штету или патњу, као и пријетње таквим дјелима које озбиљно спутавају лица да уживају у својим правима и слободама на принципу равноправности полова, у раду и/или у вези са радом.
Мобинг је специфичан облик понашања на радном мјесту, којим једно или више лица систематски, у дужем временском периоду, психички злоставаља или понижава друго лице с циљем угрожавања његовог угледа, части, људског достојанства и интегритета.
Послодавац је дужан предузети ефикасне мјере с циљем спречавања, насиља на основу пола, дискриминације, узнемиравања, сексуалног узнемиравања у раду и/или у вези са радом и мобинга те не смије предузимати никакве мјере према раднику због чињенице да се  жалио на насиље, дискриминацију, узнемиравање,  сексуално узнемиравање и мобинг.

Члан 112.
У случајевима дискриминације у смислу одредаба чланова 5., 109., 110. и 111. овог закона  лице које тражи запослење, као и радник, може да покрене пред надлежним судом поступак за накнаду штете у складу са законом.
У случају спора, терет доказивања да није било дискриминације, односно да је поступљено у складу са законом, уколико лице које тражи запослење, односно лице које је запослено изнесе чињенице које оправдавају сумњу да је послодавац поступио противно одредбама члана 111. став 1. овог закона,  на послодавцу је.
У случајевима насиља на основу пола, узнемиравања и сексуалног  узнемиравања и мобинга, ниједна одредба овог закона не може се тумачити као ограничавање или умањивање права на вођење кривичног или грађанског поступка.
Ако суд утврди да је тужба из става 1. овог члана основана, наложиће послодавцу да тужиоцу успостави и обезбиједи  остваривање права која су му ускраћена или да плати одговарајућу новчану накнаду.