XII – ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА

1. Престанак уговора о раду

Члан 125.
Уговор о раду престаје да важи:
1. смрћу радника,
2. споразумом послодавца и радника,
3. отказом уговора од стране послодавца или радника,
4. кад радник наврши 40 година пензијског стажа или 65 година живота и најмање 20 година стажа осигурања.
5. са даном достављања послодавцу правоснажног рјешења о потпуном губитку радне способности радника,
6. истеком рока важења уговора о раду на одређено вријеме,
7. ако радник буде осуђен на безусловну казну затвора или на мјеру безбједности, васпитну или заштитну мјеру у трајању дуже од три мјесеца – са даном почетка извршења казне, односно мјере, ако због извршења мјере радник мора одсуствовати с рада,
8. на основу одлуке надлежног суда која има за посљедицу престанак радног односа радника – са даном утврђеним судском одлуком,
9. са даном престанка рада послодавца, односно са даном почетка примјене привремене мјере забране рада послодавцу изречене од стране надлежног суда на период дужи од три мјесеца.
Изузетно од тачке 4. овог члана, код утврђивања услова за престанак уговора о раду раднику који је остварио посебан стаж у двоструком трајању послодавац је дужан да тај дио стажа рачуна у једноструком трајању, уколико то радник захтијева.

2. Отказ уговора о раду од стране послодавца

Члан 126.
Послодавац може отказати уговор о раду раднику:
1. ако радник изврши тежу повреду радних обавеза из члана 98. овог закона,
2. ако се из економских, организационих и технолошких разлога укаже потреба за престанком рада радника,
3. ако радник, с обзиром на своје стручне и радне способности, не може успјешно извршавати радне обавезе из уговора о раду,
4. ако се радник, у року од пет радних дана од дана истека неплаћеног одсуства или мировања права из радног односа, не врати на рад.
Отказ уговора о раду у случајевима из тачака 2. и 3. става 1. овог члана послодавац може дати ако, с обзиром на своје економско стање, производне и друге радне капацитете и организацију рада, као и радне способности радника, не може раднику обезбједити други одговарајући посао.

Члан 127.
Отказ уговора о раду послодавац даје у писменом облику, уз навођење разлога због којих отказује уговор.
Примјерак акта којим отказује уговор о раду послодавац је дужан да достави раднику.

Члан 128.
Ако послодавац раднику даје отказ уговора о раду због теже повреде радних обавеза, дужан је да раднику омогући да буде саслушан и да изнесе своју одбрану, уколико је то могуће с обзиром на околности, као и да размотри мишљење синдиката или савјета радника, ако му је мишљење достављено прије доношења коначне одлуке.
Послодавац може дати отказ уговора о раду из разлога наведених у ставу 1. овог члана у року од 30 дана од дана сазнања за повреду радних обавеза и за учиниоца повреде.
У случају спора пред надлежним судом, послодавац је дужан да докаже постојање разлога за отказ уговора о раду.

Члан 129.
У току трајања судског спора о отказу уговора о раду, надлежни суд може,  на захтјев радника, ако оцјени да се очито ради о незаконитом отказу уговора о раду, или ако се ради о отказу уговора о раду представнику радника супротно члану 131. овог закона, одлучити да се радник привремено врати на посао, до окончања спора.

Члан 130.
Ако надлежни суд утврди да је отказ уговора о раду, који је послодавац дао раднику, незаконит, наложиће послодавцу да радника врати на рад и распореди на послове које је обављао прије отказа уговора или на друге послове који одговарају стручним и радним способностима радника, као и да му исплати накнаду на име изгубљене плате и других примања на које радник има право према колективном уговору, правилнику о раду и уговору о раду.

Члан 131.
Послодавац може отказати уговор о раду изабраном представнику радника у савјету радника или у органима синдиката за вријеме обављања њихове функције и једну годину након истека функције само уз претходну сагласност министра надлежног за послове рада.
Изабрани представници радника у смислу  става 1. су: предсједник савјета радника, предсједник синдикалне организације већинског синдиката организованог код послодавца, изабрани представник радника у органима већинског синдиката организованог на вишем нивоу.

Члан 132.
Послодавац не може раднику  да откаже уговор о раду у смислу члана 126. став 1. тачка 2. за вријеме трудноће, породиљског одсуства, родитељског одсуства и  скраћеног рада ради његе дјетета.

3. Удаљење радника са рада

Члан 133.
Ако је радник затечен у вршењу радњи за које се основано сумња да представљају кривично дјело или да угрожавају имовину веће вриједности, послодавац га може удаљити с рада и прије отказивања уговора о раду.
Удаљење радника са рада може трајати најдуже до три мјесеца, у коме је року послодавац дужан да одлучи о одговорности радника или да га ослободи од одговорности. Ако је против радника покренут кривични поступак, удаљење радника траје до окончања кривичног поступка, ако послодавац другачије не одлучи.
За вријеме удаљења с рада радник има право на накнаду плате у висини од 50% просјечне плате коју је остварио у последњих шест мјесеци.

4. Отказ уговора о раду од стране радника

Члан 134.
Радник има право да послодавцу откаже уговор о раду ако послодавац изврши повреду својих обавеза које произилазе из уговора о раду, ако су те повреде такве природе да се с основом не може очекивати да радник настави рад код послодавца, као и у случају када радник жели да прекине радни однос код послодавца. Отказ уговора о раду по овом основу радник може дати најдаље у року од 15 дана од дана када је сазнао да је послодавац извршио повреду обавеза из уговора о раду.
Отказ уговора о раду радник доставља послодавцу у писменом облику, у коме је дужан да изнесе разлоге због којих даје отказ уговора.
У случају отказа уговора о раду из разлога наведених у ставу 1. овог члана, радник има сва права по основу рада као и у случајевима кад је послодавац незаконито отказао уговор о раду.

5. Отказни рок

Члан 135.
Код престанка радног односа, радник има право на отказни рок, осим ако му престаје радни однос у случајевима из члана 126. став 1. тачка 1. и 4. овог закона.
Отказни рок не може бити краћи од 15 календарских дана ако отказ уговора о раду даје радник, нити краћи од 30 календарских дана ако отказ уговора о раду даје послодавац. Отказни рок почиње тећи од дана уручења отказа раднику, односно послодавцу.
Колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду ближе се уређују случајеви и услови за отказни рок, трајање отказног рока и друга питања у вези са правима и обавезама радника и послодавца за вријеме отказног рока.
Ако отказ уговора о раду даје послодавац, актима из става 2. овог члана одређује се дужи отказни рок за раднике са дужим радним стажом.

Члан 136.
Ако радник, на захтјев послодавца, престане да ради прије истека прописаног отказног рока, послодавац је дужан да му исплати накнаду плате и призна сва права по основу рада као да је радио до истека отказног рока.
За вријеме за које је остварио накнаду плате у смислу става 1. овог члана, радник нема право на накнаду која се обезбјеђује незапосленим лицима према прописима о запошљавању.
Послодавац је дужан да раднику омогући да за вријеме отказног рока користи један слободан дан у седмици ради тражења новог запослења.

6. Отказивање уговора о раду са понудом закључивања уговора под измјењеним условима

Члан 137.
Послодавац може отказати уговор о раду раднику уз истовремену понуду за закључивање уговора о раду под измјењеним условима.
Одредбе овог закона које уређују отказивање уговора о раду од стране послодавца сходно се примјењују и на отказивање уговора у смислу става 1. овог члана.
Ако радник прихвати понуду послодавца за закључивање уговора о раду под измјењеним условима, задржава право да код надлежног суда оспорава допуштеност такве измјене уговора.
Радник који одбије да закључи уговор о раду под измјењеним условима, има право на отпремнину, у складу са чланом 141. овог закона.

7. Програм збрињавања вишка радника

Члан 138.
Послодавац који запошљава више од 15 радника, а који у периоду од три наредна мјесеца има намјеру да, због смањења обима посла и других економских, технолошких и организационих разлога, откаже уговор о раду најмање 10% од укупног броја запослених, али не мање од пет радника, дужан је да се о томе консултује са савјетом радника, или, ако код послодавца није успостављен савјет радника, са синдикатима који представљају најмање 10% запослених радника.

Члан 139.
У циљу спровођења консултација у смислу члана 138. овог закона, послодавац је дужан да у писменој форми, најкасније на 30 дана прије намјераваног отказивања уговора о раду радницима, обавијести савјет радника, односно синдикат, о следећем:
- разлозима за престанак рада радника,
- броју и квалификацијама радника којима треба да престане радни однос,
- мјерама којима би се могло избјећи отказивање уговора о раду свим или одређеном броју радника (путем распоређивања одређеног броја радника на друга радна мјеста, преквалификације, скраћивања радног времена и др.),
- мјерама којима би се омогућило запошљавање радника код других послодаваца.

Члан 140.
Ако послодавац у року од једне године од дана престанка радног односа радника у смислу члана 138. овог закона намјерава да запосли одређени број радника са истим стручним квалификацијама које имају радници којима је престао радни однос, дужан је да, прије заснивања радног односа са другим лицима, понуди запослење радницима којима је отказан уговор о раду.

8. Отпремнина

Члан 141.
Раднику који је закључио уговор о раду на неодређено вријеме, а којем радни однос престаје отказом уговора о раду од стране послодавца, након најмање двије године непрекидног рада код послодавца, послодавац је дужан да исплати отпремнину, осим ако му радни однос престаје отказом уговора у случајевима из члана 126. став 1. тачка 1. и 4. овог закона.
Висина отпремнине из става 1. овог члана утврђује се колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду, а зависи од дужине рада радника код послодавца, и износи најмање у висини једне трећине просјечне мјесечне плате радника исплаћене у последња три мјесеца прије престанка уговора о раду, за сваку навршену годину рада код послодавца.
Изузетно од става 2. овог члана, послодавац и радник се могу споразумјети да се раднику обезбједи неки други вид накнаде умјесто отпремнине.
Право на отпремнину или  новчану  накнаду  радника у другим случајевима престанка радног односа утврђује се колективним уговором.
О начину и роковима исплате отпремнине послодавац и радник могу закључити посебан споразум.

9. Репрезентативност синдиката

Члан 142.
Синдикат се сматра репрезентативним:
- ако је основан и дјелује на начелима синдикалног организовања и дјеловања;
- ако је независан од државних органа и послодаваца;
- ако се финансира претежно из чланарине и других сопствених извора;
- ако има потребан број чланова на основу приступница у складу са члановима 143. и 144. овог закона;
- ако је уписан у регистар у складу са законом и другим прописима.

Члан 143.
Репрезентативним синдикатом код послодавца сматра се већински синдикат који испуњава услове из члана 142. овог закона и у који је учлањено не мање од 20% запослених  од укупног броја запослених код  послодавца.

Члан 144.
Репрезентативним синдикатом у грани или дјелатности сматра се већински синдикат  који испуњава услове из члана 142. овог закона и у  који је учлањено не мање од 20% од укупно запослених у тој грани или дјелатности.
Репрезентативним синдикатом на нивоу Републике Српске (у даљем тексту: Република) сматра се већински синдикат који испуњава услове из члана 142. алинеја 1., 2., 3. и 5., овог закона и у  који је учлањено  не мање од 20% од укупно запослених у Републици, према подацима Републичког завода за статистику.

10. Репрезентативност удружења послодаваца

Члан 145.
Удружење послодаваца сматра  се репрезентативним:
- ако је уписано у регистар у складу са законом;
- ако има потребан број запослених  код послодаваца – чланова  удружења послодаваца у складу са чланом 146. овог закона.

Члан 146.
Репрезентативним удружењем  послодаваца  у смислу овог закона сматра се удружење послодаваца  у које је  учлањено не мање од 20% послодаваца од укупног броја послодаваца у  привредним гранама  или дјелатностима, на нивоу Републике, под условом да ти послодавци запошљавају не мање од 20% запослених од укупног броја запослених у привредним гранама или дјелатностима на нивоу Републике.

11. Утврђивање репрезентативности синдиката и послодаваца.

Члан 147.
Репрезентативност синдиката  код послодаваца утврђује послодавац у присуству представника заинтересованих синдиката у складу са овим законом.
Синдикат може да поднесе захтјев за утврђивање  репрезентативности Одбору за утврђивање репрезентативности синдиката и удружења послодаваца
(у даљем тексту: Одбор):
- ако му није утврђена репрезентативност у смислу става 1. овог члана у року од 15 дана од дана подношења захтјева;
- ако сматра да репрезентативност синдиката није утврђена у складу са овим законом.
Репрезентативност из става 2. овог члана на приједлог Одбора утврђује министар.

Члан 148.
Репрезентативност синдиката на нивоу Републике, односно у грани или дјелатности и репрезентативност удружења послодаваца на  нивоу Републике, односно у грани или дјелатности, утврђује министар на приједлог Одбора, у складу са овим законом.

Члан 149.
Одбор чине по три представника Владе Републике Српске (у даљем тексту: Влада), репрезентативног синдиката и репрезентативног удружења послодаваца, који се именују  на четири године.
Представнике Владе именује Влада на приједлог министра, а представнике синдиката и удружења послодаваца именују репрезентативни  синдикати и удружења послодаваца.
Административно – стручне послове за Одбор обавља министарство надлежно за послове рада, које сноси и трошкове рада  Одбора.
Чланство у Одбору по правилу ће одражавати  равноправну заступљеност полова.

Члан 150.
Захтјев за утврђивање репрезентативности  у смислу члана 147. став 1. овог закона синдикат подноси послодавцу.
Уз захтјев се подноси доказ о испуњавању услова репрезентативности из члана 142.  алинеја 4. и 5.
У поступку утврђивања репрезентативности синдиката код послодавца учествују  и представници синдиката основаних код послодавца.
О захтјеву послодавац одлучује рјешењем на основу поднесених доказа о испуњавању услова репрезентативности, у року од 15 дана од дана подношења захтјева.

Члан 151.
Захтјев за утврђивање репрезентативности  у смислу чланова 144. и 146. овог закона синдикат, односно удружење послодаваца, подноси Одбору.
Уз захтјев се подноси доказ о испуњавању услова репрезентативности из чланова 142., 144., 145. и 146., те изјава лица овлашћеног за заступање синдиката, односно послодавца, о броју чланова.
Укупан број запослених и послодаваца на територији Републике, односно у грани или дјелатности утврђује се на основу података Републичког завода за статистику, односно другог органа који води одговарајућу евиденцију.
Укупан број запослених код послодавца утврђује се на основу потврде послодавца.
Послодавац је дужан да на захтјев синдиката изда потврду о броју запослених.

Члан 152.
Поступак за утврђивање репрезентативности синдиката и удружења послодаваца спроводи се у складу са одредбама Закона о општем управном поступку („Службени гласник Републике Српске“, број 13/02).

12. Преиспитивање утврђене репрезентативности

Члан 153.
Синдикат, послодавци и удружење послодаваца, могу поднијети након годину дана  захтјев за преиспитивање утврђене репрезентативности, уколико сматрају да су промјењене чињенице на основу којих је утврђена репрезентативност.
Преиспитивање репрезентативности синдиката код послодавца, утврђене рјешењем послодавца, односно министра, покреће се  на захтјев послодавца или на захтјев другог синдиката код тог послодавца. Захтјев за преиспитивање може поднијети и грански синдикат у који је учлањен синдикат код послодавца.
Захтјев за преиспитивање репрезентативности синдиката на нивоу Републике, гране или дјелатности, може да поднесе синдикат основан на истом  нивоу синдиката чија репрезентативност се преиспитује.
Захтјев за преиспитивање репрезентативности удружења послодаваца на нивоу Републике, гране или дјелатности може да поднесе  удружење послодаваца основано на нивоу удружења послодаваца чија репрезентативност се преиспитује.

Члан 154.
Захтјев за преиспитивање репрезентативности синдиката основаног на нивоу послодавца, подноси се послодавцу код којег је основан синдикат.
У захтјеву се наводи назив синдиката, број акта о регистрацији, разлози због којих се захтијева преиспитивање репрезентативности и докази који на то указују.
Послодавац је дужан да у року од осам дана од дана пријема захтјева исти достави синдикату чија репрезентативност се преиспитује ради доказивања постојеће  репрезентативности у складу са овим законом.
Синдикат је дужан да у року од 15 дана од дана пријема захтјева из става 3. овог члана достави послодавцу доказе о испуњавању услова репрезентативности.

Члан 155.
Захтјев за преиспитивање репрезентативности синдиката, односно удружења послодаваца на нивоу Републике, гране или дјелатности подноси се Одбору и садржи ниво оснивања, број акта о регистрацији и доказе који на то указују.
Одбор је дужан у року од  15 дана од дана пријема захтјева исти доставити синдикату, односно удружењу послодаваца чија репрезентативност се преиспитује ради доказивања постојеће репрезентативности у складу са овим законом.
Синдикат, односно удружење послодаваца дужни су да у року од 30 дана од дана пријема захтјева од стране Одбора  доставе доказе о испуњавању услова репрезентативности.
О основаности захтјева из члана 154. и овог члана, на приједлог Одбора одлучује министар.

Члан 156.
Репрезентативни синдикат и репрезентативно  удружење послодаваца учествује у процесу колективног преговарања, социјалном дијалогу и консултацијама са партнерима  на нивоу свог организовања и  дјеловања.

Члан 157.
Рјешење о репрезентативности и о губитку репрезентативности синдиката на нивоу  Републике, гране или дјелатности, као и рјешење о репрезентативности и  о  губитку репрезентативности удружења послодаваца  објављује се у   „Службеном гласнику Републике Српске“ .