XVI – ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 181.
Одредбе члана 141. овог закона о праву радника на отпремнину сходно ће се примјенити и на раднике који се, на дан ступања на снагу овог закона, затекну на чекању, на које су упућени у складу са чланом 64. Закона о радним односима („Службени гласник Републике Српске“, бр. 25/93, 14/94, 15/96, 21/96, 3/97 и 10/98), уколико их послодавац, у року од три мјесеца од дана ступања на снагу овог закона, не позове на рад.
Отпремнина из става 1. овог члана може износити највише у висини четири просјечне мјесечне плате остварене у Републици Српској у последња три  мјесеца прије мјесеца у коме раднику престаје радни однос.
Раднику из става 1. овог члана престаје радни однос истеком три мјесеца од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 182.
Радник који се на дан 31. децембра 1991. године налазио у радном односу код послодавца чије је сједиште било на садашњој територији Републике Српске, а који сматра да му је радни однос незаконито престао код тог послодавца почев од тог датума па до дана ступања на снагу овог закона, има право да у року од три мјесеца од дана ступања на снагу овог закона поднесе захтјев за остваривање права на отпремнину. Захтјев се подноси министарству надлежном за послове рада, у писменом облику (лично или препорученом поштом).
Право на подношење захтјева у смислу става 1. овог члана немају лица:
- која су остварила право на накнаду за отказни рок или на накнаду за вријеме чекања на посао у смислу чланова 54. и 64. Закона о радним односима („Службени гласник Републике Српске“, бр. 25/93, 14/94, 15/96, 21/96, 3/97 и 10/98);
- која су водила радни спор пред надлежним судом против одлуке о престанку радног односа, ако је спор окончан правоснажном судском одлуком.

Члан 183.
Висина отпремнине из члана 182. став 1. овог закона зависи од дужине радног стажа радника код послодавца, и износи:
- за радни стаж до пет година – у висини 1,33 просјечне плате у Републици у посљедња три мјесеца прије мјесеца у коме се раднику признаје право на отпремнину, према подацима Републичког завода за статистику;
- за радни стаж од 5 до 10 година – у висини 2,00 просјечне плате из  алинеје  1. овог члана;
- за радни стаж од 10 до 20 година – у висини 2,66 плате из алинеје 1. овог члана;
- за радни стаж преко 20 година – у висини 3,00 просјечне плате из алинеје 1. овог члана.

Члан 184.
Отпремнина из члана 183. овог закона исплаћује се раднику на терет фонда формираног за ову сврху из средстава обезбјеђених од продаје државног капитала и других извора, у складу са законом.

Члан 185.
О захтјеву за остваривање права на отпремнину одлучује комисија коју образује министар надлежан за послове рада (у даљем тексту: комисија).
Комисија се састоји од предсједника и четири члана.
Предсједник и чланови комисије именују се из реда правних стручњака који имају искуство у примјени прописа о радним односима и који не врше никакве политичке нити државне функције у Републици, Федерацији Босне и Херцеговине и заједничким органима Босне и Херцеговине.

Члан 186.
Ако је радник покренуо радни спор пред надлежним судом ради остваривања права из члана 182. став 1. овог закона који није окончан до дана ступања на снагу овог закона, суд ће обуставити поступак и предмет уступити комисији.
Ако је радник покренуо поступак за остваривање права из члана 182. став 1. овог закона код инспекције рада који није окончан до дана ступања на снагу овог закона, инспекција рада ће обуставити поступак с даном ступања на снагу овог закона и предмет уступити комисији.

Члан 187.
Комисија је независна и самостална у свом раду.
Комисија одлучује већином гласова укупног броја чланова.

Члан 188.
Против рјешења комисије радник има право жалбе министру надлежном за послове рада у року од 15 дана од дана достављања рјешења.

Члан 189.
У поступку рјешавања о захтјеву за остваривање права на отпремнину, комисија може тражити све неопходне податке и информације од радника и послодаваца о раду радника, узимати изјаве од физичких лица, вршити увид у пословне књиге и евиденције послодаваца и предузимати друге радње које су неопходне за утврђивање чињеничког стања и права радника на отпремнину.
У циљу што потпунијег утврђивања чињеничног стања, комисија може, на основу пуномоћи предсједника комисије, ангажовати раднике министарства надлежног за послове рада, који ће вршити увид у одговарајућу документацију и пословне књиге послодавца и о утврђеном стању обавјестити комисију.
Трошкови рада комисије падају на терет министарства надлежног за послове рада.

Члан 190.
Министарство надлежно за послове рада донијеће ближе прописе предвиђене овим законом у року од три мјесеца од дана ступања на снагу овог закона, или ће, у истом року, извршити одговарајуће измјене и допуне одговарајућих прописа који су били на снази на дан ступања на снагу овог закона.
Прописе из чланова 38. и 89. овог закона донијеће министар  у року од три мјесеца од дана  ступања на снагу овог закона.

Члан 191.
Учесници у закључивању колективних уговора из чланова 160. и 161. овог закона ће, у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона, приступити преговарању ради закључивања колективних уговора у складу са одредбама овог закона.
До закључивања колективних уговора у складу са одредбама овог закона, примјењиваће се постојећи колективни уговори.
Свака страна у закључивању колективног уговора се може одрећи колективног уговора у складу са чланом 163. став 3. овог закона у било које вријеме по истеку рока из става 1. овог члана.

Члан 192.
Послодавац који има у радном односу више од 15 стално запослених радника дужан је да, у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона, донесе и на прикладан начин објави правилник о раду, којим се ближе уређује организација рада, плате и друга права и обавезе по основу рада, у складу са законом и колективним уговором.
До доношења правилника о раду из става 1. овог члана, код остваривања права и обавеза радника непосредно ће се примјењивати одредбе овог закона, као и колективних уговора и општих аката послодавца који су били на снази на дан ступања на снагу овог закона.

Члан 193.
Послодавац је дужан да у року од три мјесеца од дана ступања на снагу овог закона понуди запосленим радницима закључивање Уговора о раду у складу са овим законом, колективним уговором и правилником о раду.
Уговор из става 1. овог члана не може бити неповољнији у погледу времена његовог трајања у односу на вријеме на које је био заснован радни однос између радника и послодавца прије закључивања уговора.
Министарство надлежно за послове рада може, на захтјев послодавца код кога није окончан поступак приватизације државног капитала, рок из става 1. овог члана продужити највише још за три мјесеца.

Члан 194.
Ако радник одбије понуду за закључивање уговора о раду, у смислу члана 193. став 1. овог закона, може послодавцу поднијети приговор за заштиту права.
Ако послодавац одбије захтјев радника за заштиту права, престаје му радни однос истеком рока од 30 дана од дана понуде послодавца за закључивање уговора о раду.
Радник коме престане радни однос у смислу става 1. овог члана има право на отказни рок и на отпремнину, у складу са члановима 134. до 136. и чланом 141. овог закона.
Радник који сматра да понуда послодавца за закључивање уговора о раду није у складу са овим законом, може да у року од 15 дана од дана одбијања понуде послодавца покрене поступак за заштиту права код надлежног суда.

Члан 195.
Поступци за остваривање и заштиту права радника који су започети прије ступања на снагу овог закона, окончаће се према прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона, осим код остваривања и заштите права из члана 182. став 1. и члана 183. овог закона.
Министар надлежан за послове рада донијеће ближе упутство за примјену члана 182. став 1. и члана 183. овог закона.

Члан 196.
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о радним односима („Службени гласник Републике Српске“, бр. 25/93, 14/94, 15/96, 21/96, 3/97 и 10/98).

Члан 197.
Репрезентативност синдиката и удружења послодаваца на нивоу Републике, након ступања на снагу овог закона утврдиће посебна комисија, састављена од по три представника Владе, синдиката и удружења послодаваца организованих на нивоу Републике, коју именује Влада на приједлог Економско-социјалног савјета.

Члан 198.
Овај закон ступио је на снагу 16. новембра 2000. године, односно 20. новембра 2000. године, 13. августа 2002. године, 07. јуна 2003. године, 21. августа 2003. и 30. марта 2007. године.