IV – ОДМОРИ И ОДСУСТВА

1. Дневни одмор у току радног времена

Члан 54.
Радник који ради с пуним радним временом има право на одмор у току радног времена у трајању од 30 минута. Распоред коришћења овог одмора врши послодавац.
Изузетно од става 1. овог члана, послодавац може радницима, чија природа посла то омогућава, одобрити да на крају радне седмице искористе још један час дневног одмора у току радног времена.
Вријеме дневног одмора у току радног времена урачунава се у пуно радно вријеме радника.

2. Дневни одмор између два узастопна радна дана

Члан 55.
Радник има право на дневни одмор између два узастопна радна дана у трајању од најмање 12 часова непрекидно, а радници запослени у пољопривреди и на сезонским пословима, најмање 10 часова непрекидно.
Малољетни радник има право на дневни одмор између два узастопна радна дана у трајању од 12 часова непрекидно.

3. Седмични одмор

Члан 56.
Радник има право на седмични одмор у трајању од најмање 24 часа непрекидно, према унапред одређеном распореду, а уколико је неопходно да радник ради на свој седмични дан одмора, послодавац је дужан да накнадно, у договору са радником, одреди кад ће радник искористити дан одмора.

4. Годишњи одмор

Члан 57.
Радник који има најмање шест мјесеци непрекидног рада, има право на годишњи одмор у трајању од најмање 18 радних дана, а малољетни радник у трајању од најмање 24 радна дана. Неће се сматрати прекидом рада одсуствовања с рада за која је радник, у складу са законом, колективним уговором и правилником о раду, остварио накнаду плате.
Радник који ради на пословима са посебним условима рада из члана 41. овог закона, има право на годишњи одмор најмање у трајању од 30 радних дана.

Члан 58.
Радник који нема најмање шест мјесеци непрекидног рада, има право на годишњи одмор у трајању од најмање један дан за сваки навршени мјесец рада.

Члан 59.
У годишњи одмор се не урачунавају периоди коришћења одсуствовања с рада по другим основима, па се за то вријеме коришћење годишњег одмора прекида.
У случају прекида коришћења годишњег одмора у смислу става 1. овог члана, радник, у споразуму са послодавацем, користи остатак годишњег одмора.

Члан 60.
Ако је код послодавца рад организован у мање од шест радних дана у седмици, код одређивања висине годишњег одмора сматраће се да је радно вријеме распоређено на шест радних дана у седмици, ако колективним уговором, правилником о раду или уговором о раду није другачије одређено.

Члан 61.
Радник користи годишњи одмор без прекидања, али послодавац, полазећи од потреба процеса рада, може одлучити да радник годишњи одмор искористи у два дијела.
Послодавац се може споразумјети са радником да радник годишњи одмор користи и у више од два дијела, с тим што један дио годишњег одмора мора износити непрекидно најмање двије седмице.

Члан 62.
Код распоређивања коришћења годишњих одмора запослених радника, послодавац може узети у обзир и оправдане жеље радника.
Према потреби, послодавац може од савјета радника или од синдиката затражити да дају своје приједлоге или мишљења о распореду коришћења годишњих одмора.

Члан 63.
Радник се не може одрећи права на годишњи одмор.
Послодавац не може раднику ускратити право на годишњи одмор, нити му може, на име неискоришћеног годишњег одмора, исплатити накнаду.
Послодавац је дужан да раднику омогући да неискоришћени дио годишњег одмора искористи најдаље до краја мјесеца јуна наредне календарске године.

Члан 64.
Радници који раде на пословима наставе у образовним установама, користе годишњи одмор за вријеме школских распуста.
Дужина и распоред коришћења годишњег одмора радника из става 1. овог члана могу бити уређени другим законом.

Члан 65.
Радник за вријеме коришћења годишњег одмора има право на накнаду плате у висини пуне плате, као да је за то вријеме био на раду.
Радник остварује право на регрес за коришћење годишњег одмора, у складу са колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду.
Колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду ближе се уређује коришћење годишњег одмора и права радника по том основу.

5. Плаћено одсуство

Члан 66.
Радник има право да, уз накнаду плате, одсуствује с посла најмање пет радних дана у календарској години, у случају ступања у брак, порођаја супруге, теже болести или смрти члана породице и у другим случајевима, одређеним колективним уговором и правилником о раду.
Чланом породице, у смислу става 1. овог члана, сматрају се брачни и ванбрачни супружници, њихова дјеца (брачна, ванбрачна и усвојена), пасторчад, дјеца узета под старатељство и друга дјеца без родитеља узета на издржавање, мајка, отац, очух, маћеха, усвојилац, дјед и баба по мајци и по оцу, браћа и сестре.

6. Неплаћено одсуство

Члан 67.
Послодавац је дужан да раднику, на његов захтјев, одобри одсуство с рада до три дана у току календарске године ради задовољавања његових вјерских, односно национално-традицијских потреба, без права на накнаду плате, уколико послодавац другачије не одлучи.
Послодавац може раднику, на његов захтјев, одобрити неплаћено одсуство и у другим оправданим случајевима.