V – ЗАШТИТА РАДНИКА

1. Заштита на раду

Члан 68.
Послодавац је дужан да омогући раднику да се, у року од 30 дана од дана ступања на рад, упозна са прописима о радним односима и прописима о заштити на раду, укључујући и права и обавезе који произилазе из колективног уговора и правилника о раду.

Члан 69.
Ако радник при раду треба да рукује средствима рада чије коришћење може угрозити живот или здравље људи и околину, послодавац је дужан да прије отпочињања рада радника провјери да ли је радник оспособљен за руковање тим средствима и њиховим коришћењем.
Према потреби, послодавац може радника упутити на допуну знања из одређене области заштите на раду.

Члан 70.
Послодавац је одговоран за посљедице несреће на раду које могу наступити због неисправности објеката, машина, уређаја и других материјалних средстава која се користе у процесу рада, као и због неовлашћеног и нестручног руковања тим средствима.
Под одговорношћу у смислу става 1. овог члана подразумијева се, поред прекршајне одговорности из члана 180. овог закона, и материјална одговорност послодавца према раднику који претрпи повреду на раду, у складу са општим правилима о одговорности.

Члан 71.
Радник може да одбије да ради ако му, због неисправности на објектима и на средствима рада, као и због непостојања одговарајућих мјера заштите на раду, непосредно пријети опасност по живот или здравље, или ако таква опасност пријети другим лицима.
Радник је дужан да одмах обавијести послодавца, а према потреби и надлежног инспектора рада, о постојању услова из става 1. овог члана и о свом одбијању да ради у тим условима.

Члан 72.
Радник је дужан да се при раду користи одговарајућим средствима заштите на раду и да средствима рада рукује у складу са њиховом намјеном и особинама.
Поступањем супротно обавезама из става 1. овог члана, посебно ако је због неодговарајућег руковања средствима рада или средствима заштите на раду дошло до несреће на раду или до материјалне штете, радник одговара за повреду радних обавеза.

Члан 73.
Законом, колективним уговором, правилником о заштити на раду и уговором о раду ближе се уређују мјере и средства заштите на раду.

Члан 74.
Послодавац је дужан да све запослене раднике пријави на здравствено осигурање, пензијско-инвалидско осигурање и осигурање од незапослености, у складу са законом, као и да их колективно осигура од несреће на послу код одговарајуће организације за осигурање.
Послодавац је дужан да запосленом достави овјерену фотокопију пријаве на осигурање из става 1. овог члана у року осам дана од дана ступања радника  на рад.

2. Посебна заштита малољетних радника

Члан 75.
Радник млађи од 18 година не може бити распоређен да ради на нарочито тешким физичким пословима, на радовима који се обављају под земљом или под водом, као ни на другим пословима који би могли да представљају повећан ризик по његов живот, здравље и психофизички развој.
Послови из става 1. овог члана утврђују се колективним уговором, у складу са законом.

3. Посебна заштита жене и материнства

Члан 76.
Жена не може бити распоређена на рад у подземним дијеловима рудника, осим у случају ако је запослена на руководећем радном мјесту које не захтјева физички рад или у службама здравствене и социјалне заштите. Од ове забране изузимају се и случајеви кад запослена жена мора повремено боравити у подземним дијеловима рудника ради стручне обуке и оспособљавања или када треба обавити одређени посао који не захтјева физички рад.

Члан 77.
Послодавац не може одбити да прими у радни однос жену због тога што је трудна, нити јој може отказати уговор о раду због трудноће или због тога што жена користи породиљско одсуство.

Члан 78.
На основу налаза и препоруке надлежног доктора медицине, жена за вријеме трудноће и док доји дијете може бити привремено распоређена на друге послове ако је то у интересу очувања њеног здравља или здравља дјетета.
Ако послодавац није у могућности да жени обезбједи распоред на други посао у смислу става 1. овог члана, жена има право на одсуство с рада, уз накнаду плате, у складу са колективним уговором и правилником о раду. Ова накнада не може бити мања од накнаде коју би жена остваривала да је остала на свом радном мјесту.
Жену за вријеме трудноће и мајку дјетета до двије године старости, послодавац може распоредити на рад у друго мјесто рада само уз њен пристанак.

Члан 79.
За вријеме трудноће, порођаја и његе дјетета, жена има право на породиљско одсуство у трајању од једне године непрекидно, а за близанце и свако треће и наредно дијете, у трајању од 18 мјесеци непрекидно.
На основу захтјева жене и препоруке овлашћеног доктора медицине, жена моће отпочети са коришћењем породиљског одсуства 28 дана прије дана порођаја.
Родитељи дјетета могу се споразумјети да одсуство из става 1.  овог члана, након истека 60 дана од дана рођења дјетета, умјесто мајке настави да користи отац дјетета.

Члан 80.
Жена може, на сопствени захтјев, отпочети с радом и прије истека породиљског одсуства из члана 79. став 1. овог закона, али не прије него што протекне 60 дана од дана порођаја.
Ако жена отпочне с радом прије истека времена породиљског одсуства из члана 79. став 1. овог закона, има право да за вријеме радног дана, поред дневног одмора, користи још и 60 минута одсуства с рада ради дојења дјетета.
Ако жена роди мртво дијете, или ако дијете умре прије истека породиљског одсуства, жена има право на породиљско одсуство онолико времена колико је, по оцјени овлашћеног доктора медицине, потребно да се жена опорави од порођаја и психичког стања изазваног губитком дјетета, а најмање 45 дана од дана порођаја, односно од дана губитка дјетета.

Члан 81.
Ако мајка дјетета умре, или напусти дијете, или из других оправданих разлога није у стању да се брине о дјетету и да га његује, право на одсуство у трајању из члана 79. овог закона има запослени отац или усвојилац дјетета, као и друго лице коме је надлежни орган старатељства повјерио дијете на његу и старање.

Члан 82.
Након истека породиљског одсуства, један од запослених родитеља има право да ради са половином пуног радног времена за вријеме док дијете не наврши двије године живота, уколико је дјетету, према налазу овлашћеног доктора медицине, потребна појачана њега.
Ако су родитељи дјетета умрли, или су дијете напустили, или су непознати, или се из других оправданих разлога не могу старати о дјетету, право на рад са половином радног времена у трајању из става 1. овог члана има запослени усвојилац дјетета или лице коме је надлежни орган старатељства повјерио дијете на старање и његу.

Члан 83.
Један од родитеља дјетета са психофизичким сметњама у развоју, које није смјештено у одговарајућу здравствену или социјалну установу, има  право да ради с половином пуног радног времена из члана 40. став 1. овог  закона, са правом на накнаду плате за другу половину пуног радног  времена. О трајању, односно почетку и престанку коришћења овог права  одлучује овлашћена здравствена установа, водећи рачуна о потребама  дјетета за појачаном родитељском његом и старањем.
Накнаду плате родитељу дјетета из става 1. овог члана обезбјеђује Фонд за дјечију заштиту Републике Српске.
Родитељу дјетета из става 1. овог члана не може се, без његове сагласности, одредити да ради прековремено или ноћу, нити му се, без његовог пристанка, може промјенити мјесто рада.

Члан 84.
За вријеме коришћења породиљског одсуства, жена има право на накнаду плате у висини просјечне плате коју је остварила у току последња три мјесеца прије отпочињања породиљског одсуства. Накнада се мјесечно усклађује са растом просјечних плата у Републици.
Ако жена није остварила плату за свих последњих шест мјесеци, накнада плате износи у висини плате  која јој припада у складу с колективним уговором у  мјесецу који предходи мјесецу отпочињања породиљског одсуства.
Одредбе ставова 1. и 2. овог члана сходно се примјењују и на друга лица која, у складу са овим законом, имају право на накнаду плате за вријеме одсуствовања с посла због његе и старања о дјетету.
Накнада плате из става 1. овог члана остварује се на терет Јавног фонда за дјечију заштиту Републике Српске.

Члан 85.
Одредбе члана 84. овог закона сходно ће се примјенити и код утврђивања висине и начина остваривања накнаде плате за вријеме рада са половином пуног радног времена из члана 82. овог закона од стране мајке дјетета или других лица која, у смислу овог закона, имају право на скраћено радно вријеме ради његе и старања о дјетету, за онај дио пуног радног времена у које корисник права није радио.

4. Посебна заштита болесних и инвалидних радника

Члан 86.
Раднику који је повређен на послу или је оболио од професионалне болести, послодавац не може отказати уговор о раду за вријеме док је здравствено неспособан за рад, без обзира да ли је радник са послодавцем закључио уговор о раду на неодређено или на одређено вријеме.
Ако је радник из става 1. овог члана закључио уговор о раду на одређено вријеме, период здравствене спријечености за рад не урачунава се у вријеме трајања уговора.

Члан 87.
Радник из члана 86. овог закона који је, након лијечења и опоравка, оспособљен за рад, има право да се врати на послове које је обављао прије настанка здравствене спријечености за рад, или на друге послове који одговарају његовим стручним и радним способностима.
Ако послодавац нема могућности да радника из става 1. овог члана распореди на други одговарајући посао, радник остварује права у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању.
Радник код кога, након лијечења и опоравка од повреде на раду или професионалне болести, остану посљедице по здравље, има предност у односу на остале раднике код остваривања права на стручно оспособљавање и усавршавање.

Члан 88.
Ако надлежна служба Јавног фонда за пензијско и инвалидско осигурање, након окончаног лијечења и опоравка радника, код њега утврди преосталу радну способност или опасност од наступања инвалидности, послодавац је дужан да га распореди на други посао, који одговара његовој преосталој радној способности, у складу са законом.
Преостала радна способност радника из става 1. овог члана не може представљати разлог за отказ уговора о раду.

5. Привремена спријеченост за рад

Члан 89.
Радник је дужан да најкасније у року три дана од дана наступања привремене спријечености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању о томе достави послодавцу потврду надлежног љекара.
У случају теже болести, умјесто радника, потврду послодавцу достављају чланови уже породице или друга лица са којима живи у породичном домаћинству.
Ако радник живи сам, потврду је дужан да достави у року од три дана након престанка разлога због којих није могао  да достави потврду.
Љекар је дужан да изда потврду из става 1. овог члана.
Ако послодавац посумња у оправданост разлога за одсуствовање са рада у смислу става 1. овог члана, може да поднесе захтјев надлежном  органу  установе ради утврђивања здравствене способности радника, у складу са законом.
Начин издавања и садржај потврде о наступању привремене спријечености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању  споразумно прописује министар у сарадњи са министром здравља и социјалне заштите.