VI – ПЛАТЕ И НАКНАДЕ

1. Плате

Члан 90.
Радник остварује право на плату у складу са колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду.
Радницима се гарантује једнака плата за исти рад или рад исте вриједности  који остварују код послодавца.
Под радом исте вриједности подразумијева се рад за који се захтијева исти степен стручне спреме, иста радна способност, одговорност и физички и интелектуални рад.
Одлука послодавца или споразум са радником који нису у складу са ставом 2. овог члана – ништавни су.
У случају  повреде права из става 2. овог члана, радник има право да покрене поступак за  накнаду штете.
Послодавац не може раднику исплатити мању плату од оне која је утврђена у складу са колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду.

Члан 91.
Колективним уговором одређује се најнижа плата, као и начин њеног остваривања и  усклађивања.
Најнижа плата у Републици Српској, као основ за потраживање радника у стечајном поступку, утврђује се у висини од 45% од просјечне плате исплаћене у Републици Српској, у мјесецу који претходи остваривању стечајног поступка, а према подацима Завода за статистику Републике Српске.
Колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду одређују се периоди за исплату плата, који не могу бити дужи од 30 дана.
Послодавац је дужан да раднику уручи писмени обрачун плате приликом сваке исплате.

Члан 92.
У складу са колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду, радник има право на увећање плате по основу отежаних услова рада, радног стажа, прековременог рада, рада  ноћу, рада празником и другим данима у које се по закону не ради.

2. Накнада плате

Члан 93.
Радник има право на накнаду плате за вријеме одсуствовања с рада у случајевима предвиђеним овим законом, колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду.

Члан 94.
Колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду ближе се уређују случајеви и услови за остваривање права на накнаду плате, висина накнада, начин исплате и друга питања у вези са остваривањем права радника на накнаду плате.
Актима из става 1. овог члана не може се одредити мањи износ накнаде плате од 50% просјечне плате коју је радник остварио у одређеном претходном периоду, или од плате коју би радник остварио да је био на раду.

Члан 95.
Накнада плате за вријеме коришћења годишњег одмора, државног празника, привремене спријечености за рад због повреде на раду или професионалне болести, као и за вријеме прекида рада због пропуста послодавца да предузме одговарајуће мјере заштите на раду, износи у висини од 100% просјечне плате коју је радник остварио у одговарајућем претходном периоду, или од плате коју би остварио да је био на раду.
Прописима о здравственом осигурању ближе се уређују услови за остваривање права на накнаду плате за вријеме привремене спријечености за рад због болести и повреда, трајање права на накнаду, као и висина и начин остваривања права на накнаду плате.
Накнаду плате за вријеме одмора и одсуствовања с рада прописаних овим законом, колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду, исплаћује послодавац, ако овим или другим законом није другачије одређено.

3. Заштита плате и накнада

Члан 96.
Послодавац не може, без пристанка радника или без правоснажне одлуке надлежног суда, своје или туђе потраживање према раднику наплатити обустављањем од плате или накнаде плате.
На основу правоснажне одлуке надлежног суда, послодавац може од плате, односно од накнаде плате радника, одбити највише до 50% на име обавезе законског издржавања, а за остале обавезе радника највише до једне трећине плате, односно накнаде плате.
Појединачне исплате плата нису јавне.